Telefonski razgovor


Vani je bijelo. Vani je tako bijelo kao da zima nikad neće prestati.
Maja je sama. U sobi je tiho. Maja gleda kroz prozor.
A vani je bijelo.
Maja pođe do telefona.
- Halo!? - bojažljivo reče u slušalicu.
- Halo! - javi joj se dubok glas.
- Ovdje Maja! Molim vas proljeće!
- Ne znam imamo li ga. Pričekaj, pogledat ću...
Maja osluškuje zujanje telefona. Ništa. Dugo, dugo vremena ništa.
A zatim, kao iz vrlo velike daljine, začuje se sitno vrapčje cvrkutanje, a malo poslije žubor kao da netko po staklu razbacuje sitno, sitno biserje. Zatim klepet rodina kljuna kao kad netko lupka daščicama. I u telefonskoj slušalici najednom postane toplo. Zamijauče majušani mačić
- Hvala vam! - prošapće Maja. - Već sam bila pomislila da ste ga rasprodali!
 
                                                                                    
                                                                             Dubravko Torjanac
 
 
 
povratak