Mali princ

Tako mali princ pripitomi lisicu. Kad dođe čas rastanka ona mu reče:
- Pogledaj opet ruže. Shvatit ćeš da je tvoja jedinstvena na svijetu. Kad se dođeš sa mnom oprostiti, poklonit ću ti jednu tajnu.
Mali princ ode još jednom pogledati ruže:
- Vi niste nimalo nalik na moju ružu, vi još niste ništa - reče im. - Nitko vas nije pripitomio, ni vi niste nikog pripitomile. Vi ste kao moja lisica. Ona je samo lisica nalik na stotine drugih. Ali ja sam je pretvorio u svoju prijateljicu, i sad je jedina na svijetu.
Ruže se opet silno pokunjiše.
- Vi ste lijepe, ali ste prazne. Za vas se na umire. Naravno da bi se običnom namjerniku činilo kako je moja ruža nalik na vas. Ali ona je sama važnija od svih vas, jer sam je ja napojio. Jer sam je ja stavio pod zvono. Jer sam je ja zaklonio vjetrobranom. Jer sam je ja čuo kako kuka, ili se hvali, ili čak ponekad šuti. Jer je to moja ruža.
I on se vrati lisici.
-Zbogom.
-Zbogom - reče lija. - Slušaj moju tajnu. Vrlo je jednostavna:
SAMO SE SRCEM DOBRO VIDI, ONO BITNO NEVIDLJIVO JE OČIMA.
- Bitno je očima nevidljivo - ponovi mali princ ne bi li upamtio...
- Vrijeme koje si potrošio na svoju ružu, učinilo ju je toliko značajnom.
- Vrijeme koje sam utrošio na svoju ružu...- ponovi mali princ.
- Ljudi su zaboravili tu istinu - reče lija. - Ali je ti ne smiješ zaboraviti...

                                                (odlomak iz knjige ''Mali princ''  Antoine de Saint-Exupérya)

povratak

---