Gradski i seoski miš

Seoski miš pozove k sebi u goste prijatelja svoga, jednog gradskog miša. Primi ga veoma ljubazno u svom priprostom stanu. Da razmaženi gradski miš ne opazi njegovu sirotinju, iznese pred njega sve što je spremio za zimu. Bilo je tu pšenice, graška, zobi i suhoga grožđa. Samomu njemu bijaše milo kad je vidio svoj stol tako lijepo nakićen, pa je neprestano nutkao svoga gosta. No gradski miš, naučan kojekakvim poslasticama, jedva da je okusio svakoga jela. Ali iz uljudnosti ne htjede ipak pokazati da mu nije s voljom, te je jeo koliko je samo mogao. Naposljetku ne mogaše više šutjeti, pa reče: »Ti si velika budala što ovdje stradavaš, a mogao bi u gradu sjajno živjeti, kao što i ja živim. Zato si ti mršav, što tako kukavno živiš. Hajde sa mnom u grad, pa da vidiš, kako mi živimo!« Seoski se miš odmah odluči i spremi na put. Naskoro dođu u grad. Gradski miš uvede svoga gosta u krasnu palaču, u kojoj je obično prebivao. Noću su čekali pod podom. Ljudi su pojeli pa otišli. Gradski miš izvede iz rupe svoga gosta u blagovaonicu, gdje je bilo ostataka od gozbe koja je tu dan prije bila. Ponudi mu stolac preobučen kadifom, i metne pred njega svakojaka jela. Seoski miš nije još nikad vidio tako finih jela, pa je trpao u se s najvećim tekom što je pred njega došlo. Sav ushićen reče seoski miš: »Ti imaš pravo da je naš seoski život kukavan. I ja ću doći da u gradu živim.« No tek što je to kazao, uđu na vrata mnogo podvornika da pojedu što je preostalo bilo. Oni stadoše loviti miševe. Prestrašena pobjegnu oba. Seoski se jedva sakrije u jedan kut, jer se u toj kući nije snalazio. Tek što su podvornici otišli, iziđe opet iz svoga kuta, pa još sav prestrašen reče svome prijatelju: »Zbogom i nikad više! Radije živim u svojoj sirotinji u polju, nego da se ovdje u gradu naslađujem poslasticama, a u vječnom strahu.«

Ezop

(sa starogrčkog preveo i prilagodio Ivan Filipović)

(Ilustracija:abovethelaw.com )

 

povratak

---